***
(Из збирке “Тугованке”)
Празне су груди моје, јад сињи на њих се свио,
У њима пустош влада ....
У страшном, крвавом боју, што сам га љуто био
С животом пуним јада,
Ја сам подлего сили: Богу се тако хтело,
Да победнику дивљем славом увенча чело ....
*
Изгубио сам битку а са њом све благо своје;
Ја ничег немам сада.
У победникову венцу блиста се благо моје:
Вера, љубав и нада.
Велимир Ј. Рајић
Нема коментара:
Постави коментар