субота, 03. октобар 2015.

Српска песма






Српска песма

О, хвала, Боже, што ми даде
Још на рођењу свети плам
Те срце српски куцат стаде
Што српски дишем, осећам!...

Ја волим српски ваздух, што је
На мом рођењу, први пут,
Задахно ме, те прси моје
Уздрхтале се, као прут!

И српско небо, с ког је сунце
Бацило на ме први зрак,
Обасјало ме свог потпунце,
Збрисало с мога ока мрак! –

И вас ја волим, браћо моја!
Последњи за вас даћу дах,
Кад јекне труба, посред боја,
Замирише пушчани прах!

Кад пођем тамо у тамнину
Где бол и суза прате век –
У стару српску дедовину,
Где ланца тупи звечи звек!

Тамо, куд робље зове браћу
У страшан, крвав, свети бој; -
На жртву вама себе даћу,
О, браћо моја, роде мој!

О, хвала Боже, што ми даде
Још на рођењу свети плам,
Те срце српски куцат’ стаде –
Што српски дишем, осећам! ….

Велимир Ј. Рајић

Босанска Вила  бр. 1   1912











Нема коментара:

Постави коментар