субота, 03. октобар 2015.

Басна о животу




Басна о животу

У једном куту небеснога шара 
Још од постања стоји Разбој вити
Ту Господ седи вечноЖивот ствара
И чунак стално пролета кроз нити
Од Зла и Добраод меда и жучи...
И анђели Му носе танку пређу
Од славејадапамука и тучи,
Јаковнуслабујаснију и блеђу 

Са једне хрпеголеме ко гора.
У основицучесту или ретку,
По неку жицу сваког свога створа
Уткива Господ ткуву у почетку 

У сваком ткиву има шара битна.
Две нигди нису једнаке нит' исте;
У неком једнанејасна и ситна,
У неком - пуносве крупне и чисте...  

Кад Господ хтеде живот мој да отка,
Преосташе Му неколика пасма.
И поче ткатиОснова и потка
За ново ткање беху ретке сасма 

И жице реткесваког часа беже. -
"Хејмало пређе!" - анђелима рече.
Принесоше му паукове мреже
И модри сутон у јесење вече 

Богзадовољанстаде живље ткати.
И танко ткиво све то више расте. -
"И овде ваља неку шару дати." -
Донесоше му тужну писку ласте.  

И утка Господ у сутон и мреже
Од ластавице лаке љуте јаде.
И када ткивопо свршеткулеже,
Он среза живот и мени га даде...

У телу моме живи страшни паук
Што сише мозаксрж и крвцу свежу;
У души - сутони у њему јаук: -
То писти ластаспутана у мрежу..







Нема коментара:

Постави коментар