Басна о животу

Басна о животу

У једном куту небеснога шара 
Још од постања стоји Разбој вити, 
Ту Господ седи вечно. Живот ствара. 
И чунак стално пролета кроз нити

Од Зла и Добра, од меда и жучи...

И анђели Му носе танку пређу

Од славе, јада, памука и тучи,

Јаковну, слабу, јаснију и блеђу,  

Са једне хрпе, големе ко гора.

У основицу, честу или ретку,

По неку жицу сваког свога створа

Уткива Господ ткуву у почетку.  

У сваком ткиву има шара битна.

Две нигди нису једнаке нит' исте;

У неком једна, нејасна и ситна,

У неком - пуно, све крупне и чисте...  

Кад Господ хтеде живот мој да отка,

Преосташе Му неколика пасма.

И поче ткати. Основа и потка

За ново ткање беху ретке сасма.  

И жице ретке, сваког часа беже. -

"Хеј! мало пређе!" - анђелима рече.

Принесоше му паукове мреже

И модри сутон у јесење вече.  

Бог, задовољан, стаде живље ткати.

И танко ткиво све то више расте. -

"И овде ваља неку шару дати." -

Донесоше му тужну писку ласте.  

И утка Господ у сутон и мреже

Од ластавице лаке љуте јаде.

И када ткиво, по свршетку, леже,

Он среза живот и мени га даде...

У телу моме живи страшни паук

Што сише мозак, срж и крвцу свежу;

У души - сутон, и у њему јаук: -

То писти ласта, спутана у мрежу..