Зашто?

Зашто? 

И ноћас, опет, седео сам, пио,

Са људма који тугу своју блаже,

У вину покој и заборав траже, -

И опет нисам задовољан био. 

На душу моју тешки јад се свио;

Ни вино мени ништа не помаже:

Са сваком чашом сињи јад се слаже,

К'о да се чемер с рујним вином слио!- 

Што вечно туга, и јад, и бол расте?-

Што песма моја, тужна писка ласте

Без гнезда, вечно да Бога призива? 

Што вечно да сам бекрија а трезан?

Што вечно да сам слободан а везан?

Што да сам мртав сред живота жива?