Чека Дрина!

Чека Дрина!

Закликтала Бела Вила

Са босанских са планина:

„Бели Орле, шири крила!

Чека на те вода Дрина!

Чека Дрина!...

Чека… Броји дане мучне

Вековима ноћи тавне.

О брегове бије тучне; -

Пева дане своје славне, -

Пева Дрина!...

Сва речца песме ове,

Свака њена капља росна,

Бели Орле, тебе зове,

Преклиње те: Плаче Босна!

Плаче Дрина!...

Сад је њена туга јача.

Сад је ране љуће море,

Јер чула је звекет мача,

Осетила зрачак зоре…

Чека Дрина!...

Косово си осветио!...

Са Шаре се сада вини,

Не би л’  једном долетио

Племенитој води Дрини! –

Чека Дрина!...

Ил’  си с ума смео можда,

Онај поздрав Дрини води,

Онај завет Српског Вожда:

Да ће Дрину да преброди. –

Чека Дрина!...

Да ће Босну да полази?!

Те његове речи свете

Не сме Србин да погази; -

Чека Босна српске чете!

Чека Дрина!...

Нек се српског срца косну

Тужне Босне јади тешки:

Бели Орле, хајд’  у Босну,

Заподени бој витешки!

Зове Дрина!...

Нек потече крв у Босни

Из душманског срца љута!

Нек твој стег победоносни

Српској слави крчи пута!

Моли Дрина!...

Нек се Дрина закрвави!

Нек се лече љуте ране!

Нек се у крв јад удави!

И нек српска зора сване!

Кличе Дрина!...

Српска Зора и Слобода,

Као што је некад била! –

Чека на те Дрина вода,

Бели Орле, шири крила!

Чека Дрина!...”

27-IV-1913.     Велимир Ј. Рајић

“Ратни Записи” бр. 5