понедељак, 28. децембар 2015.

Моја песма




Моја песма

О, кад сколе јади, безмерно и бескрајно,
Мој живот пуст, без вере,
У души осетим тада, нешто скривено, тајно,
И струне затрепере.

Затрепте лаке струне; гласи им звоне сетно;
Плачу судбину моју:
Животу негда живом, у доба лепо, цветно,
Самртну песму поју.

Тихо, безгласно, немо оплакују ми струне
Скрхане лепе снове;
Са очајне ми душе крупне се сузе круне, -
И то се песмом зове …


Велимир Рајић









Нема коментара:

Постави коментар