Заробљеној браћи
Стари снови наши нису били варка:
На Српскоме Југу нема више роба!-
Пренула је снага Милоша и Марка,
Васкрсао Србин из Косовског Гроба!
Бог је диго старе витезове наше,
Што за род умреше у оружја звеци;
Њихна трошна тела на Косову паше,
Ал’ дух њихов оста у њиховој деци!
Плинула је широм крв и љубав жарка,
Извидаше ране од Видова дана:
Наш је данас Прилип Краљевића Марка,
И малена Бањска Страхинића Бана!
Слободна је раја, она душа чиста,
Над којом се, давно, заплакала Вила:
Цар-Душана круна у Скопљу се блиста,
Над њом Бели Оро раширио крила!
Размрскане главе лежи гуја шарка,
Крв, кап по кап, тужном робу што је пила:
Пренула је снага Милоша и Марка, -
По горама нашим опет пева Вила!...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Велимир Ј. Рајић, Београд
Нема коментара:
Постави коментар